Црква Свете Тројице
Црква Свете Тројице је изграђена 1824. године по налогу Кнеза Милоша Обреновића који је за њу приложио 7 700 гроша, и представља прву грађевину у Краљеву од тврдог материјала. Изграђена је на месту на којем је пре ње постојала црква брвнара. Главни надзорник радова био је свештеник Георгије Николић а главни мајстор Јања Михајловић који је сматран једним од најпознатијих неимара устаничког периода. Заједно са њим на пројекту цркве радио је и Никола Ђорђевић. Обојица су пореклом из Македоније а у Србију су дошли 1822. године. Осим краљевачке цркве радили су и цркву манастира Рукомија, конак у Рачи, конак Кнегиње Љубице у Београду и Милошев конак у Топчидеру.
Црква је једнобродна грађевина која се на источној страни завршава полукружном апсидом исте висине као и главни брод. Бочне певнице су такође полукружне и истоветне висине са главним бродом цркве, па је тлоцрт храма због тога триконхосан. Црква има двоводан лимени кров благог нагиба, док је унутрашњост главног брода покривена полуоблим сводом који је ојачан полукружним луцима. Они належу на пиластре који на тај начин тежину лукова преносе до земље. По четири висока и у духу класицизма изведена прозора налазе се на свакој од бочних стране цркве, од којих се по један налази на певничким трансептима, док је по један на свакој страни ближе улазу у храм зазидан и има функцију епитафа(?). На апсиди цркве налази се још један прозор истоветне обраде а њих укупно седам на целом храму су разлог раскошног осветљења унутрашњег простора. На остатку фасаде цркве Свете Тројице, истиче се кордон венац испод низа аркада које представљају реминисценцу рашке школе, односно типично романичко декоративно решење.
Градња звоника је започета накнадно, 1839. године али је изгледа завршена 1844. године. Одликује га за тај период градње карактеристична класицистичка обрада на свакој од страна, која представља исто декоративно решење као и на прозорима само на већој скали. Састоји се од лучних прозора оивичених пиластрима са капителима који придржавају троугаони тимпанон. Западна фасада цркве одудара од остатка лепо обликованим и у тесаном камену изведеним ризалитом који има ширину звоника и који висински допире до кровног венца на којем се звоник и заснива. У њему се налази скоро проширени главни улаз у цркву а изнад њега лунета са мозаиком Свете Тројице којој је ова црква и посвећена.
Црква је скоро окречена у основну жуту боју са бело обојеним декоративним структурама и елементима, што доприноси њиховом наглашенијем визуелном утиску. Општем утиску бочне хоризонталности супротстављена је наглашена вертикалност западне стране храма којој доприноси како висок звоник тако и мала ширина цркве у односу на своје димензије.
Чедомир Бачкуља
