Археолошки локалитет Витково

DSC_5654 DSC_5658

DSC_5657     DSC_5661

DSC_5663DSC_5668

Овај археолошки локалитет се налази у питомој жупској долини на више десетина хектара и захвата речне терасе Кожетинске реке на западу и Дубовице на истоку, при том се левкасто сужавајући према Новачкој реци. Након процене ситуације, на поменутој површини су отворене три сонде димензија 5 х 5 метара (сонда I) и 4 х 4 метра (сонде II и III).
У северном делу сонде I, на дубини од око 60 цм, приликом пажљивијег чишћења основе III слоја, уочена је кружна целина тамно – мрке боје, нешто већа од једног квадратног метра, која је представљала огњиште. У оквиру њега, као и у његовој ближој околини пронађена је већа количина фрагментованог посуђа коничне и биконичне форме, тамно – мрке и црвенкасте боје печења, претежно лоше и средње фактуре. Такође су констатоване и веће посуде благо разгрнутог обода са и без канелура, нретко украшене кружним убодима, као и мањи фрагментован лонац пронађен „in situ“, лоше фактуре и црвено – мрке боје печења. Између осталих налаза треба издвојити и неколико различитих типова дршки, као итри камене секире и по један налаз коштаног и кременог оружја. Посебно интересантан јесте налаз фрагментованог жртвеника украшен хоризонталним канелурама.
У централном делу огњишта јасно се уочавају трагови паљене ватре у виду ситне гарежи и једног облог камена који је услед високе температуре попримио белу боју. Такође, треба поменути и мање фрагменте запечене земље у непосредној близини близини који су вероватно представљали делове конструкције огњишта. Посебан покретни материјал чине налази животињских костију унутар огњишта и његовој непосредној близини, међу којима се издвајају једна већа лопатица и фрагментован рог, што наводи на закључак да се ради о говечету.
Сам културни слој је веома плитаки у свом најинтензивнијем делу не прелази 35 – 40 цм. Хумусни слој садржи одређену количину материјала који је резултат поремећаја слојева услед пољопривредних радова и износи око 25 – 30 цм, а интересантно је рећи да се у највећем делу сонде, већ од тог 40-тог центиметра дубине, јавља зона ситног камења – шљунка, помешана са здравицом, која вероватно, представља одређени наплавински слој проузрокован близином речних токова. Такође је важно напоменути да у сонди I нису утврђени остаци стамбеног објекта. Управо најважнији непокретан налаз истраживања представља откриће стамбеног објекта, који је констатован у сондама II и III, као и у контролном профилу између њих.
Наиме, на дубини од 60 – 70 цм уочена је основа поменутог објекта, страалог у пожару, помало издуженог облика, димензија 4 х 3,70 метара у свом најширем делу, са већим фрагментима лепа на којима се уочавају отисци прућа.
Сам објекат био је оријентисан у правцу исток – запад, са мањим одступањима. У западном делу објекта је откривено мање ватриште (сонда II), димензија 80 х 50 цм, у оквиру кога је констатовано неколико фрагментованих већих судова средње фактуре и дебелих зидова, од којих је један сачуван у доњем делу, као и трагови гарежи и неколико животињских костију и кремених алатки. У основи куће је уочена фрагментована подница од набијене земље светло – црвене боје, као и већа количина фрагментованих судова коничне и биконичне форме, црвене и сиво – мрке боје печења, у комбинацији са животињским костима. Орнамент није превише чест, а можемо рећи да преовлађују урезане линије и канелуре, док се у свега неколико случајева јавља орнамент у виду геометријски урезаних површина испуњених ситним убодима.
Од занимљивијих налаза издвајају се једна нога фигурине, светло – црвене боје, украшена плитким канелурама (северни угао сонде II), фрагментован керамички тег украшен плитким кружним удубљењима (контролни профил између сонди II и III) антропоморфна глава која је служила као угаони орнамент жртвеника, као и неколико интересантних дршки. Такође је констатовано и неколико мањих фрагментованих пехара, један специфичан обод у виду изливника и мања количина кремених алатки.
Веома је занимљив камени налаз четвртастог облика који се највероватније може сврстати у категорију растирача предмета који је у комбинацији са жрвњем вршио функцију ситњења зрнасте хране или неке друге сировине, што намсвакако говори о свакодневној активности становника овог насеља. У профилима сонде III, јасно се уочава да се објекат наставља према истоку и западу. Као и у сонди I, и овде се око објекта уочавају одређене веће површине ситног шљунка у комбинацији са здравицом (јужни и источни део сонде II и северна половина сонде III). Јаснија слика добија се у контролном профилу између сонди II и III).
Читава истражена површина налази се на благој коси и представља улаз у брдовито подручје овог краја, што нас наводи на претпоставку да је у питању сам руб насеља, односно његова периферија. На то указују и извршена археолошка рекогносцирања као и сам покретни материјал који није репрезентативан и не представља квалитетније домете винчанске културе.
Осим тога, већ је речено да је културни слој веома танак, а како има релативно мало покретних налаза, можда можемо говорити и о објекту који је имао сезонски карактер и који је након напуштања био подложан ерозији.
На основу откривеног покретног материјала и карактеристика поменутог објекта, локалитет можемо определити у градачку фазу винчанске културе. Истовремено, просто је немогуће заобићи претпоставку о његовој вези с косовском варијантом винчанске културе (Предионица, Валач, Фафос…) долином Јужне Мораве и Ибром, а уз одређене аутохтоне утицаје и његов велики значај као једног од центара у мрежи локалитета сличног типа у ширем окружењу.

Напомена:
Текст је препис извештаја археолога Марина Бугара из Народног музеја у Крушевцу, са заштитних археолошких истраживања извршених током октобра 2003. године, које је организовао Завод за заштиту споменика културе Краљево.