Изложба „Аџића кућа – споменик културе, књижевности и уметности

Своје краљевско име, проткано значајним историјским и културним знаменитостима, догађајима и личностима који чине његов камен темељац, Град Краљево поносно носи већ 141 годину. Низ културних програма уприличених поводом обележавања Имендана отпочео је свечаним отварањем изложбе „Аџића кућа – споменик културе, књижевности и уметности“ у организацији Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и Завода за заштиту споменика културе Краљево, а уз подршку Града, на Тргу Јована Сарића.
Изложбу је отворио градоначелник Краљева др Предраг Терзић, подсетивши на 19. април 1882. године, по старом календару, када је Краљево добило привилегију да носи краљевско име Указом првог нововековног
краља Србије Милана Обреновића.
„Током векова овај град се називао Рудопоље, Карановац, Краљево, а у кратком периоду између 1949. и 1955. године носио је и име Ранковићево. Поред промена назива, континуитет развоја Краљева је опстао и зато се данас сећамо не само различитих имена нашег Града, већ памтимо и значајне људе које је изнедрио“, изјавио је Терзић.
Како је појаснио, изложба посвећена Аџића кући кроз историју објекта приказује настанак грађанске класе у вароши Карановац, али и то како се наше Краљево током времена мењало. Овај објекат, који се налази у самом центру града, надомак Градске управе, приказује историју, традицију и развој нашег места током читавог XIX и XX века.
Градоначелник Краљева је захвалио ауторкама изложбе, али и свим културним установама које су својим програмима употпуниле обележавање овог значајног догађаја у историји нашег Града, па честитао Имендан суграђанима, уз жељу да заједничким снагама наставимо да развијамо наш краљевски град.
Госте је поздравио и помоћик градоначелника задужен за културне манифестације Милош Милишић, који је као песник и дугогодишњи културни радник, на посебан начин везан за Аџића кућу и Издавачку делатност краљевачке Библиотеке – „Повељу“, која се налази у овом здању.
„Захваљујући ауторкама изложбе, прошлост и историјат Аџића куће, најстарије грађевине у нашем граду, осветљена је споља, а нарочито изнутра, и ту више нема тајни, осим ако их зидови не крију. Ова кућа грађена од врло крхког грађевинског материјала истински је бастион и право утврђење културе и уметности последњих деценија, од кад се ту уселила Народна библитека. У тој кући стасавали су најважнији српски писци нашег доба – Горан Петровић, Дејан Алексић, Живорад Раденковић и други. Нека тако остане и убудуће“, поручио је Милишић.
Према речима директорке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Јасминке Марковић, Издавачка делатност Библиотеке, познатија као „Повеља“, већ 22 године смештена је у Аџића кући, споменику културе у нашем граду. Под њеним кровом стварали су, и стварају, значајна имена српске културе и књижевности, а краљевачка Библиотека једна је од ретких која има богату издавачку делатност. Како истиче, захваљујући Граду Аџића кућа је реконструисана и опремљена, док су ове године у плану и радови у подруму, па ће по њиховом окончању ово здање добити коначан облик.
Директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево Катарина Грујовић Брковић, једна од ауторки изложбе, појаснила је да је Аџића кућа, која је утврђена за непокретно културно добро 1974. године, један је од правих примера доброг коришћења непокретног културног добра у савременим околностима.
О изложби „Аџића кућа, споменик културе, књижевности и уметности“, која је постала важан симбол прошлости и садашњости, историје и културе, аутентично архитектонско обележје Града и савременог стваралаштва, говориле су ауторке Катарине Грујовић Брковић, Ивана Хренко и Ана Гвозденовић. На основу истраживачког рада, доступних писаних и усмених извора, ауторке су употпуниле досадашња сазнања и дале нову димензију овом споменику културе кроз 15 паноа који су изложени на згради Градске управе. Чланице хора „Ариа“ у пратњи Владимира Милићевића, а под диригенстком управом Драгане Милићевић, својом изведбом употпуниле су програм.
Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Изложба „Аџића кућа – споменик културе, књижевности и уметности

Постављен споменик у облику крста покрај спомен-пирамиде на гробљу у Конареву

Крај споменика у облику пирамиде, посвећеног преминулој деци која су се налазила у Дому за збрињавање избегличке деце у Матарушкој Бањи, који је постојао од 1942. до 1947. године, на гробљу у селу Конарево, изграђен је споменик у облику крста.
Како је спомен-пирамида била без верских обележја, а зна се да су сахрањена деца била хришћанске вероисповести, у 2022. години, из буџета Града Краљева опредељена су средства у износу од 315.000 динара за изградњу споменика у облика крста. Пројекат је израдио Завод за заштиту споменика културе Краљево, аутор је архитекта Рајко Чубрић, а извођач радова био је Archidesign ing из Краљева.
Споменик у облику пирамиде на гробљу у Конареву подигнут је седамдесетих година XX века. Аутор овог меморијала је архитекта Спасоје Крунић, који је желео да сву децу Дома, трагичних судбина, „смести“ под један кров. Мале пирамиде које се налазе на средњем обручу на свакој страни пирамиде персонификују кровиће кућа за сву децу која су страдала у рату.
У Дому за збрињавање избегличке деце у Матарушкој Бањи била су смештена деца избеглице из тада окупираних крајева. Било је међу њима ратне сирочади, али су их углавном доводили родитељи јер у избеглиштву нису могли да их прехране.
Град Kраљево односно Завод за заштиту споменика културе Краљево и Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта Краљево су, 2017. године, средствима из буџета, обновили спомен-пирамиду у Kонареву, са које су биле покрадене месингане плоче.
Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Постављен споменик у облику крста покрај спомен-пирамиде на гробљу у Конареву

Срећни празници

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Срећни празници

Црква брвнара у селу Врба код Краљева

За цркву брвнару у Врби се претпоставља да је народ овог краја подигао 1831. године и да су је радили домаћи мајстори. Веома је једноставна, без много декорације и не показује велику спретност градитеља.
Црква је постављена на камене темеље, правоугаоног је облика са лучном олтарском апсидом. Зидови су од масовних храстових талпи, које су са унутрашње стране обложене трском и омалтерисане. Иначе талпе нису на уобичајен начин ућертане, већ су низане у диреке. Таваница је од шашоваца благо засведена. Кров је малог нагиба са широким стрехама, покривен ћерамидом. У неизмењеном облику сачувана су јужна врата са лучним завршетком и геометријским украсима од накивених летвица.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Црква брвнара у селу Врба код Краљева

Презентација НКД на страници „Youtube“ Завода

Због своје препознатљивости у оквирима ширим ван локалног, споменици културе се често користе као комуникцијско средство примерено моделу комуникације и коришћеним комуникацијским каналима, а зарад лакшег остваривања пројектованих исхода културних манифестација. У тим случајевима јавља се потреба адекватне презентације споменика културе као важног ресурса који би требало да  допринесе већем интерсовању за савремена дешавања у оквиру локалне заједнице. Завод за заштиту споменика културе Краљево увидевши потребу за још бољим презентовањем НКД, а увек се трудећи да користи савремене методе презентовања, јавности је сада доступан  „Youtube“ канал Завода. Кратка форма и могућност аудио-визуелне поруке пружа Заводу савремене могућности за развој комуникације и интеракције – презентације НКД. Завод свој садржај на овој платформи базира у највећој мери, на кратким видеима у којима се третирају непокретна културна добра која су под његовом  надлежношћу. Имајући у виду историјски контекст ове установе, гледаоци на Јутјубу имаће прилике да виде неке најлепше и нетипичне снимке и призоре непокретних културних добара које су у надлежности овог Завода.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Презентација НКД на страници „Youtube“ Завода

Обнавља се споменик у селу Адрани који је посвећен ратовима током ХХ века

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Обнавља се споменик у селу Адрани који је посвећен ратовима током ХХ века

Конзерваторско – рестаураторски радови на цркви брвнари у Цветкама

Црква брвнара, посвећена Светој Богородици, у Цветкама надомак Краљева, због посебних архитектонских и историјских вредности, утврђена је за непокретно културно добро од великог значаја за Републику Србију, а надалеко је позната јер је покрај ње сахрањен чувени Карађорђев мегданџија Јован Курсула.
 
Средствима из буџета Града Краљева, преко Завода за заштиту споменика културе Краљево, реализују се радови на заштити овог значајног објекта који ће продужити век трајања храма и спасити га од девастација као последице атмосферских прилика. Вредност уговора са извођачем радова, фирмом Archidesign ING из Краљева, износи 1.194.930,00 динара.
Изведене конзерваторско-рестаураторске радове у Цветкама обишли су градоначелник града Краљева др Предраг Терзић и директор Завода за заштиту споменика културе Краљево Катарина Грујовић Брковић са оцем Иваном, парохом при Црквеној општини Цветке.
Како је подсетио градоначелник, пре неколико година Град Краљево је у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе обезбедио финансијска средства за конзерваторско-рестаураторске радове на цркви у Врби, а ове године у буџету је обезбеђен новац како би били извршени конзерваторско-рестаураторски радови на цркви у Цветкама.
„Када радови буду у потпуности завршени, мислим да ћемо, сигурно за наредних педесет-шездесет година, успети да сачувамо ову цркву која је веома значајна јер се овде налази и гроб српског мегданџије и устаника Јова Курсуле“, поручио је Терзић, истакавши значај овог црквеног комплекса који, поред цркве брвнаре, чине и звоник, споменик и спомен-соба Јована Курсуле, бројни крајпуташи, као и новија Црква Светог апостола Павла, за све становнике Цветака и околних места.
Према речима директорке Завода за заштиту споменика културе Краљево Катарине Грујовић Брковић, црква брвнара у Цветкама једна је од пет цркава које се налазе у околини Краљева по којима је наш град специфичан и изузетно значајан у читавој Србији.
„Цркве брвнаре су нам остатак градитељства из XVIII и XIX века, када је на овом простору било пуно шуме и када се искључиво тим материјалом и градило. Из тог разлога је Завод и посвећен заштити ове врсте споменика културе. Спровели смо радове на заштити кровног покривача и кровне конструкције, која је била делимично оштећена, тако да смо извршили замену оштећених делова како бисмо у највећој мери сачували аутентичне делове архитектуре. Црква је у потпуности заштићена средствима против црвоточине и премазима који ће и импрегнирати и продужити трајање дрвета којим је саграђена. Предстоје радови на постављању пода односно постављању плоча, које су оригиналне, пронађене у цркви, и подигнуте на почетку радова из унутрашњости храма, и нових плоча, чију израду и испоруку очекујемо у наредним данима“, појаснила је директорка.
Први подаци о изградњи цркве потичу још из XVIII века и говоре да је на овом простору постојала црква која је страдала после Првог српског устанка и да је данашња црква саграђена 1824. године, о чему постоји податак из архивске грађе који јасно сведочи о томе да је мајстору исплаћено 500 гроша и 20 пара за изградњу цркве у Цветкама.
Данашња црква, из 1824, поправљана је и дорађивана око 1880. године, када је добила данашњи изглед, висина јој је подигнута и постављен је данашњи кровни покривач. Изузетно је значајан иконостас, који се до данас чува у цркви, а потиче из старије цркве из 1812. године, о чему сведочи изузетно значајан запис на једној од престоних икона на иконостасу, који казује да је онај ко је поклонио престоне иконе цркви у Цветкама Лазар Мутап – војсковођа Првог српског устанка, настрадао 1815. године, што је поуздан податак да је иконостас остатак те цркве из претходног периода, саграђене на почетку XIX века.
Цветачка црква брвнара је изузетно значајна као простор који је историјски током јако дугог периода био значајан за српски народ, о чему сведочи и чињеница да је славни Јован Курсула донет овде, да ту дочека последње минуте живота, и ту је и сахрањен.

Видео : https://www.youtube.com/watch?v=0iYFquZcBDs

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Конзерваторско – рестаураторски радови на цркви брвнари у Цветкама

Обнова Цркве Светог Николе у Железници – Тадење

Стручњаци Завода за заштиту споменика културе обнављају Цркву Светог Николе у Железници – Тадење.

Црква Св. Николе налази се у селу Железница, око 10 km јужно од манастира Студенице. Подигнута је у 17. веку, под утицајем хиландарског градитељства. Археолошки је истражена 1994, а према сачуваним елементима предвиђена је

Тадење Црква Светог Николе

потпуна реконструкција. Црква је правоугаона грађевина подигнута од тесаних квадера камена пешчара, ломљеног притесаног камена и мермерних надгробних споменика. Није утврђено како је изгледала подна површина, једино се може претпоставити да су то биле камене плоче у комбинацији са надгробним споменицима.

Тадење Црква Светог Николе

У цркву се улазило преко ширег степеника од заравњеног ломљеног камена и секундарно употребљених квадера. Источни зид је раван, тако да олтарску апсиду и простор за ђаконикон и проскомидију чине три нише. И нише уз олтарски простор на бочним зидовима (укупно их има четири) изведене су на исти начин, од пажљиво обрађених и профилисаних квадера пешчара са изразитим декоративним претензијама које се огледају у обради камена и разуђеном распореду.За нише, као и за седам прозора, коришћени су мермерни надгробни споменици. На северном углу зида, на улазу у цркву, откривена је конструкција са клупом. У висини крова, на источном и једним мањим делом на северном зиду, сачуван је профилисани венац од пешчара. Црква је имала двосливни кров прекривен ломљеним плочама, а кровну конструкцију чиниле су дрвене греде спајане гвозденим закивцима.

Тадење Црква Светог Николе

Видео :Видео снимак са терена Тадење

 

 

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Обнова Цркве Светог Николе у Железници – Тадење

Пројекат „Дигитална Петрова црква”

Иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква”, који је Цркву Светих апостола Петра и Павла у Расу преко апликације „Холоград” учинио глобално доступном, представљен је у недељу, 22. маја 2022. године, у порти те цркве. Сви људи на свету ће преко те апликације моћи да приступе Цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу.

Пројекат „Дигитална Петрова црква” је реализован уз подршку Министарства за иновације и Владе Србије.

Кроз употребу савремене технологије виртуелне и проширене реалности иновативна апликација омогућује корисницима приступ мноштву фотографија и видео-секвенци.

Министар Ненад Поповић рекао је да сада сви грађани у свету помоћу апликације могу да уђу на мобилним телефонима и компјутерима у Петрову цркву и да осете виртуелну и проширену реалност.

„Кроз најмодернију технологију добијамо слику Петрове цркве, коју свако на било којој тачки света, на свом мобилном може да погледа”, рекао је он.

Оценио је да је важно да Србија покаже најлепше што има – своје цркве и манастире. „Да покажемо како смо настали, да смо ми стари европски народ”, рекао је Поповић. Додао је да је битно да сви могу да погледају ово највеће благо које ми у Србији имамо.

„Петрова црква сигурно је један од наших највећих историјских споменика, место где је крштен Свети Сава и где је миропомазан Стефан Немања. Овде смо ми настали. Важно је да спојимо и традицију и модерно и да оно што је најлепше покажемо помоћу најсавременијих технологија”, казао је Поповић.

Оценио је да грађани Србије овим пројектом треба да се поносе.

„Позивам их да отворе апликацију, користећи виртуелну и појачану реалност, и проживеће потпуно исти доживљај као да се налазе овде у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу”, рекао је Поповић.

Апликацију „Холоград” можете скинути кликом на ХОЛОГРАД.

 са сајта : Српска средњовековна историја.

Фото : Завод за заштиту споменика културе Краљево

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Пројекат „Дигитална Петрова црква”