КРАТАК ИСТОРИЈАТ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ КРАЉЕВО

Завод за заштиту споменика културе Краљево основан је 5. фебруара 1965. године одлуком Скупштине Среза Краљево бр. 19455 од 5. фебруара 1965. године. На почетку свога рада Завод је покривао 17 општина које су улазиле у састав среза Краљево. Рад Завода у то време финансирала је Скупштина среза, а касније (после укидања срезова 1966. године) финансирање су преузели републички органи, прво Републички фонд за унапређивање културних делатности, а у периоду од 1969. до 1975. Републичка заједница културе, која је помогла и откуп куће у којој се Завод данас налази. Укидањем срезова подручје које покрива Завод у Краљеву проширено је и на бивши срез Титово Ужице. У тренутку оснивања 1965. године завод у Краљеву је био једина институција културе ове врсте у унутрашњости Србије.
Прво седиште Завода било је у згради Рашког округа, а од 1978. године просторије Завода су смештене у улици Цара Лазара 24 у Краљеву, у објекат познат под називом Швапчића кућа, који је адаптиран за потребе Завода. Ова зграда је један од најрепрезентативнијих објеката у граду, проглашена  за непокретно културно добро – споменик културе (I/139, 515/76 и 4/2009 – Решење о утврђивању Швапчића куће у Краљеву за непокретно културно добро-споменик културе број 515/76 од 31.12.1976. године донета од стране Завода за заштиту споменика културе Краљево – Одлука о утврђивању заштићене околине Швапчића куће у Краљеву (Сл. гласник РС, бр.4/2009). Објекат је подигнут почетком XX века у класицистичком стилу.
Први директор Завода у Краљеву био је Радомир Станић, историчар уметности (од 1965. до 1978. године), а први стручни сарадници који су радили у Заводу били су: Слободан Ђорђевић архитект-конзерватор (директор од 1978. године), Обренија Вукадин-археолог, Радмила Павићевић Поповић-етнолог, Зорица Златић-историчар уметности, Милан Ђокић-сликар, Бранка Панић-архитект, Мирко Василијевић-архитект, Марија Домазет-помоћни конзерватор, Вељко Вучковић-помоћни конзерватор, Нада Пајовић-арх. техничар и Живорат Терзић фотограф. У периоду после 1981. године секретар Завода био је Ђурђе Белчевић, а од нових стручних сарадника раде Споменка Милошевић-архитект, Марина Лукић-историчар уметности, Рајко Чубрић-архитект, Славица Вујовић-архитект, Милоје Николић-историчар, Вера Богосављевић-археолог, Слободан Маринковић-сликар и Славица Дукић- библиотекар.
Оснивањем Завода за заштиту споменика културе отпочео је период планске и систематске бриге око очувања, проучавања, валоризације, презентације и свеукупне афирмације споменика културе.
Своју основну делатност Завод за заштиту споменика културе Краљево обавља у оквиру четири управна округа: Рашки, Расински, Моравички и Златиборски и на територији 25 општина :
Александровац, Ариље, Бајина Башта, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Горњи Милановац, Ивањица, Косјерић, Краљево, Крушевац, Лучани, Нова Варош, Нови Пазар, Прибој, Пријепоље, Пожега, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин, Ћићевац, Ужице, Чајетина, Чачак.
На територији коју покрива Завод за заштиту споменика културе Краљево тренутно су утврђена 311 непокретна културна добра (НКД) од којих је 176 утврђено, 95 категорисано као непокретно културно добро од великог значаја и 33 као непокретно културно добро од изузетног значаја на основу Закона о културним добрима (Сл. Гласник РС, бр. 71/94).