Зграда уметничке галерије – Надежда Петровић

Зграда галерије Надежда Петровић

Зграда галерије Надежда Петровић у Чачку налази се у ул. Цара Душана бр. 6. Овај објекат је подигнут 1911. године на иницијативу чачанске подружнице Женског друштва, а за потребе Женске радничке школе, која је у овом граду основана две деценије раније.
Зграда је приземна а основа је правоугаона са доста дугим ризалитом на уличној фасади. Грађена је у духу академског класицизма једноставне интерпретације и са скромним декоративним апликацијама. Објекат карактерише симетричност, складност и пропорционалност, што и јесте најважнија одредница академизма. Сокл је израђен од квадера тесаног камена који је при дну сложен на класичан начин, док су горњи редови сокла изведени од приближно ромбоидно постављених квадера. Четвороводна кровна конструкција је покривена је бибер црепом. Средишни ризалит на уличној фасади је обрађен типичним класицистичким фугама које анимирају међупростор између четири двокрилна прозора. Бочни делови уличне фасаде имају два зазидана прозора на којима су сачувани профилисани допрозорници и шембране. На обе бочне стране куће налазе се по три слепа прозора који такође имају своје профилисане оквирне елементе. На тај начин прозори су претворени у нише које путем контраста светла и сенке, створених неравним површинама доприносе естетски лепшем изгледу зграде. На дворишном делу објекта налази се улаз који је увучен у односу на два бочна крила стражњег дела куће. Сам улаз је наткривен конструкцијом новијег датума која овај улазни део претвара у трем. Сваки од два бочна дела куће који окружују централни улаз имају по три прозора, од којих је последњи на десној страни проширен и претворен у помоћни улаз, док су прозори на оба бочна дела до самог трема такође зазидани.
Традиционално профилисан кордон венац који обилази цео објекат је једно од уобичајених декоративних решења. Он споља означава границу између приземља и тавана. Међупростор између кордон и кровног венца уличне фасаде украшен је једноставно изведеним правоугаоним структурама. Њих нема на међупростору три преостале стране објекта.
Од 1965. године зграда бивше Женске радничке школе претворена је у галерију која носи име Надежде Петровић, највећег женског имена српског сликарства, иначе рођене чачанке. Објекат је од 2004. године под заштитом Закона као Н.К.Д. – споменик културе.

Чедомир Бачкуља

Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.