Манастир Градац помиње се почетком XIII века. Обновила га је према ктиторској композицији у главном храму, краљица Јелена Анжујска са својим мужем Урошем I, пре 1276. год. Манастир је био утврђен, опасан зидинама чији су остаци и данас видљиви. Главни храм посвећен Благовестима припада архитектури рашке стилске групе, са основом широког подужног брода, са троделним олтарским простором, певницама и кубетом. Нарпекс је, као код већине споменика XIII века, фланкиран капелама. Релативно скромна декоративна пластика показује романичке и готичке облике, као и вероватно приморско порекло мајстора. Живопис цркве у Градцу, довршен око 1275. год. извели су сликари који, су сходно захтевима ктиторке и својим могућностима, прихватили стил монументалног сликарства Сопоћана.
У близини главног храма, на стени, подигнута је у време грађења главног храма и скромна, једнобродна црква, данас посвећена Св. Николи. Сачувани фрагменти фреско-сликарства потичу из истог времена.
Конзерваторско-рестаураторским третманом заустављено је пропадање ове драгоцене споменичке целине.
