Манастир Студеница са црквом посвећеном Богородици Евергетиди подигао је Стефан Немања између 1183. и 1196. год. Једнобродне основе, са ниским, истуреним трансептима, троделним олтаром и романичким пластичним украсима припада најранијим грађевинама Рашке стилске групе. Посебно се истиче лепотом мермерних рељефа који красе конзоле, прозоре и портале. Најстарије зидне слике у Богородичиној цркви потичу из 1208/9. год. како сведочи натпис у куполи, а изведене су заслугом Немањиних синова, посебно монаха Саве. Сликарство изузетне лепоте опонашало је фреско техником мозаичку декорацију богатих византијских, владарских задужбина. До наших дана сачувано је тек фрагментарно у олтарском простору и наосу. Остале фреске дело су мајстора XVI века. Немањин унук Радослав саградио је уз Богородичин храм 1233/34. год. и украсио зидним сликама спољну припрату са две бочне капеле. У овом простору данас је изложена манастирска ризница.
Краљ Милутин је 1314. год. подигао у Студеници цркву посвећену Јоакиму и Ани. Краљева црква са основом сажетог, уписаног крста, једном апсидом и куполом, украшена је фрескама стила Ренесансе Палеолога. У Студеници је очувана и црква Св. Николе (Никољача) са фрагментима живописа с краја XIII века, затим манастирска трпезарија из Немањиног времена, обимни зидови са кулом и темељи цркве Св. Јована претече из XVI- XVII века.
Обимни истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови вођени на студеничком комплексу последњих година значајан су допринос како науци тако и лепоти ове значајне споменичке целине.
