Након ослобођења Карановца у Првом српском устанку 1805. године отпочело се са подизањем великог војног утврђења које је могло да прими посаду од 600 војника. Било је то палисадно утврђење око кога се формирало насеље.

Данас је на том месту лепо уређен градски парк у оквиру ког се налазе три спомен-обележја.

На самом улазу у градски парк, 1977. године откривен је фигурално-архитектонски споменик, рад архитекте Александра Васиљевића. Споменик је подигао краљевачки Општински одбор Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова, а посвећен је ослободиоцима Краљева.

Унутар парка подигнуте су спомен-бисте посвећене Антонију Ристићу Пљакићу и Јовану Курсули.

Антоније Ристић Пљакић био је Карађорђев зет и војвода карановачки. Учесник је Првог српског устанка од самог његовог почетка. У боју на Руднику 1804. године убио је карановачког муселима Пљаку и тако добио надимак. По доласку у Карановац наставља послове Радича Петровића на изградњи утврђења. У самом шанцу, Антоније је имао кућу у којој је живео све до пропасти устанка. Када су Турци 1813. године поново напали Карађорђеву Србију, Антоније Ристић Пљакић постављен је за главнокомандујућег на јужном фронту. По слому устанка, прелази у Аустрију, а потом у Русију, одакле је 1832. кренуо за Србију и на том путу у Черњенцу преминуо.

Јован Курсула рођен је у селу Доња Горевница у Подгорској кнежини, али је већи део свог детињства провео у селу Цветке код Краљева. Учесник је Првог српског устанка и свих важнијих битака тог историјског периода, па га је Карађорђе због исказане храбрости произвео у чин војводе. Најчувенији његов мегдан био је пред Варваринску битку 1810. године, када је погубио Омер-агу, Црног Арапина, као представника турске силе и тим успешно окончаним двобојем најавио српску победу. Овај двобој опеван је у песми „Курсула” Јована Драгашевића. Рањен је у бици на Делиграду 1813. године и од последице тог рањавања издахнуо је у својој кући у Цветкама, где је и сахрањен у порти тамошње цркве.