Школски комплекс чине зграде школе са интернатом, седам стамбених павиљона, радионице, пекара, млекара, ковачница, колска вага, ветеринарска амбуланта, стаје за говеда, овце, свиње, коње, живину, мешаона сточне хране, качара, пецара, пољске учионице, магацини, тремови за сено, силојаме, гараже за пољопривредне машине, музејска збирка пољопривредних справа и алатки (у оснивању), као и школско огледно имање.

Школа за ратарсгво, најстарија пољопривредна школа у Србији, основана је у Краљеву 29. јуна 1882. године Указом краља Милана Обреновића, а на основу Закона о нижим школама за пољску привреду. За првог управитеља постављен је 1. јула 1882. године др Ђорђе Радић. Од 1. марта 1908. године радила је под именом Школа за сточарство и планинско газдовање. Од 1932. до 1940. године звала се Сточарско-млекарска школа, потом Нижа пољопривредна школа од 17. новембра 1940. године, а након неколико месеци Средња пољопривредна школа. После ратних разарања рад је настављен 9. априла 1945. године, од када је школа више пута мењала име. Садашњи назив Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић” носи од 1990. године, по имену њеног организатора и првог управника .

Од 1924. до 1927. године на Равном гају, који се тада већ назива Ратарско имање, подигнута је нова школска зграда са интернатом и шест павиљона за становање наставника и школског особља, као и спратна зграда за управитеља школе, према пројектима из 1923. године архитекте Влад. А. Симића. Период од 1930. до 1940. године обележиле су изградња нових и савремених зграда економског дворишта, као и уређење парка, ограда и прилазних путева и стаза до школске зграде. Комплекс је већ до 1937. године био најопремљенија образовна установа у Југославији, специјализована за пољопривреду.

Репрезентативна школска зграда са интернатом положајем доминира простором. Састоји се из сутерена, високог приземља, спрата и поткровља. Основа је решена симетрично, са подужним трактом окренутим главном фасадом ка граду, два бочна и средишњим трактом окренутим ка дворишту. Главна фасада има ризалитно истакнути средишњи део са наглашеним главним улазом у високо приземље и спрат надвишен декоративном атиком, као и плитко истурене ризалите подужних трактова. Еклектичко композиционо решење грађевине настало је стапањем сведених архитектонских елемената. Зграда је академски конципирана. Одликују је хоризонтална троделна подела фасада, наглашена симетричност, сокл, подеони венци и наглашени хоризонтални ритам низа правоугаоних прозора.