1. КУЋАНИ, црква брвнара у селу – Решење о стављњу пет икона у власништву цркве брвнаре у Радијевићима под заштиту државе број 01-253/1 од 31.03.1959. донет од стране завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије:
1. ИКОНА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, темпера на дрвету, вел. 38×37 cm, XVI-XVII век;
2. ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ С ХРИСТОМ, темпера на дрвету, вел. 38×37 cm, XVI-XVII век;
3. ИКОНА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА, темпера на дрвету, вел. 38×37 cm, XVI-XVII век;
4. ИКОНА СВ. ГЕОРГИЈА, темпера на дрвету, вел. 38×37 cm, XVI-XVII век;
5. ИКОНА СВ. ЈОВАНА, темпера на дрвету, вел. 38×37 cm, XVI-XVII век;
3. БОЖЕТИЋИ, црква Свете Тројице у Божетићима (манастир Дубница),
4. ДРМАНОВИЋИ, кућа народног хероја Момира Пуцаревића у селу Дрмановићи,
5. РАДОИЊА, кућа Томислава Бошковића у селу Радоињи,
6. НОВА ВАРОШ, црква Свете Тројице у Новој Вароши,https://nasledje.gov.rs/index.cfm/spomenici/pregled_spomenika?spomenik_id=45708
– Решење о стављању под заштиту државе ИКОНЕ БОГОРОДИЦЕ С ДЕТЕТОМ – УМИЉЕНИЈЕ – темпера на дрвету, вел. 70×1,10 cm, рад непознатог мајстора, XVII век, добро очувана, власништво цркве у Новој Вароши број 01-251/1 од 31.03.1959. године днето од стране завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије
7. БУКОВИК, црква Светих Арханђела у Буковику,
8. НОВА ВАРОШ, зграда старе Општине,
9. БИСТРИЦА, црква Свете Тројице у Бистрици,
– Решење о стављању под заштиту државе десет рукописних књига, три старе штампане и пет икона које претстављају значајне споменике XVI, XVII и XIX века власништво цркве у Бистрици број 01-261/1 од 2.04.1959. године донето од стране Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије:
1. МИНЕЈ ЗА МАРТ, рукописна књига, XVI, 114 листова + 2, српска рецензија, повезана у кожне корице, добро очувана, завршава се са: Докса си о теос Слава свршитељу богу… Водени знак: котва у кругу.
2. МИНЕЈ ЗА АПРИЛ, рукописна књига, XVI век, 142 листова + 1; српска рецензија, повезана у кожне корице, добро очувана. На првом листу заставица у боји. На листу 142 б налази се већи запис из кога се види да је књига преписана у манастиру св. Тројице, на реци Врхобрезници код места Пљеваља, за време игумана јеромонаха Евстратија 1595. године. Преписивач и илуминатор књиге се потписао тајном буквицом (смерни црноризац Венијамин)
3. МИНЕЈ ЗА ЈУЛИ, рукописна књига, XVI век, 192 листова, српска рецензија, повезана у кожне корице, добро очувана. Водени знак: котва у кругу. Има запис на унутрашњој страни корица из 1633. године да је снег пао на класала жита.
4. МИНЕЈ ЗА ДЕЦЕМБАР, рукописна књига, XVII век, 190 листова, српска рецензија, повезана у кожне корице, добро очувана, сем горњег дела књиге који су мишеви изгризли; на првом листу налази се застава у боји (плаво, црно-туш, миниум); на последњој страни налази се запис из 1646 године из кога се види да је преписана те године у манастиру Св. Тројица код Пљеваља, на Врхобрезници, за време султана Ибрахима.
5. ТРИОД ПОСНИ, рукописна књига, XVII век, 239 листова, српска рецензија, повезана у кожне корице, добро очувана. Из записа се види да је књига преписана 1650. године у манастиру Св. Тројице на реци Брезници близу места Пљеваља у Херцеговини, за време султана Махмеда. Писар је био грешни Гаврил расодер.
6. ТРИОД ЦВЕТНИ, рукописна књига, XVI век, 318 листова, неколико листова недостаје на почетку и на крају књиге, повезана у кожни повез, корице добро сачуване, српска рецензија, водени знак – котва у кругу; књигу је поклонио цркви у Бистрици 1832. године Филип Видановић
7. ОТАЧНИК (ЖИТИЈА), рукописна књига, XVI век, 484 листова, српска рецензија, недостаје неколико листова у почетку и на крају књиге. Књига је преписана 1572. године што се види из записа на листу 357 б. На листу 360 налази се минијатура. На последњем листу налази се недатиран натпис да је књигу откупио Војин Секулић и притом је приложио манастиру Св. Тројици.
8. БОГОРОДИЧНИК (БОГОРОДИЧНИ КАНОНИ), рукописна књига XVI век, 119 листова + 1; српска реенја, повезана у кожни поез; одени знак – котва у кругу; недостаје седам првих листова; остали су сви добро очувани.
9. СЛУЖБЕНИК СА СТРАСНИМ И ВАСКРСНИМ ЕВАНЂЕЉИМА, рукописна књига, XVI век, 329 листова, српска рецензија, повезана у кожни повез, полеђина повеза оштећена; листови у горњем и доњем делу изједени од миша, али текст није повређен; недостаје неколико листова на крају књиге; на 51 листу налази се минијатура (изнад почетка службе Св. Василију Великом) боје бледозелена, плава и минијум.
10. ПСАЛТИР (ПОЛУУСТАВ), рукописна књига, XVI век, 308 листова, српска рецензија; доњи део књиге нагрижен од мишева, без корица, недостају листови на почетку и крају књиге. Из записа се види да је пре тога била у селу Брусници, потом у попа Милића из Рожаца (1765), а приложио је цркви села Бистрице Филип Видаковић 1832. године.
11. БЕОГРАДСКО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ из 1552. г.
12. БОЖИДАРЕВ ЗБОРНИК из 1536 – 1538.г.
13. МИЛЕШЕВСКИ ОКТОИХ из 1537.г.
ИКОНЕ:
1. ИКОНА БОГОРОДИЦЕ С ХРИСТОМ, темпера на дрвету, вел. 53 x 74 cm, XIX век, вероватно рад зографа Лазовића (?), добро очувана;
2. ИКОНА БОГОРОДИЦЕ С ХРИСТОМ, темпера на дрвету, вел. 49 x 68 cm, XIX век, вероватно рад зографа Лазовића, добро очувана;
3. ИКОНА БОГОРОДИЦЕ С ХРИСТОМ, темпера на дрвету, вел. 53 x 74 cm, XIX век, вероватно рад зографа Лазовића, нападнута црвоточином, сликана подлога избушена је рупицама од црвоточине, при дну оштећена, боја се у овом делу слике потклобучила;
4. ИКОНА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА, темпера на дрвету, вел. 51 x 93, XIX век; вероватно рад зографа Лазовића, добро очувана;
5. ИКОНА СЕТОГ ДИМИТРИЈА, темпера на дрвету, вел. 38 x 67, XVI-XVII век, рад непознатог мајстора, добро је очувана, по стилу припада групи икона у Радијевићима – цркви брвнари
ЕТНОГРАФСКИ ПРЕДМЕТИ:
1. ВЕНАЦ – Богородичино коло, дуборез, дрво, у пречнику 2,45 служи као полијелеј, у облику октогона; свих осам делова издуженог правоугаоника (12,5 x 67 cm) повезани су са осам дуборезних крстова (вел. 29 x 19,5 cm). У орнаментици дубореза преовладавају уобичајени народни мотиви крст и розета. Венац је доста добро очуван, само је ту и тамо нападнут црвоточином.
10. Решење о стављању под заштиту дела природног подручја планине Златар на месту званом Водена пољана број 633-2/78-02, од 9. јула 1979. Године донето од стране Скупштине општине Нова Варош
