Манастир Сопоћани, на извору Рашке код Новог Пазара, са црквом Свете Тројице саградио је краљ Урош I средином XIII века за свој маузолеј. Једнобродна грађевина, с једном апсидом на истоку и певничким трансептима, надвишена је куполом. Припрата на западној страни фланкирана је двема капелама. Почетком XIV века дограђена је и спољна припрата, а спајањем капела са краковима трансепта на јужној и северној страни добијени су параклиси. Једноставне фасаде украшене су романском пластиком. Унутрашњост сопоћанског храма живописана је у више наврата током XIII и XIV века. Монументалност и епски стил, одлике су главног мајстора који је извео фреске олтарског простора и наоса негде до 1263/68 године. Његова се уметност везује за дворске традиције колористичког сликања и хеленистичке облике. Истовремено, сопоћанским сликарством се коначно утврђује прикладан иконографски распоред фресака за рашке храмове.
Веома страдао током векова храм је најпре обновљен 1928. год, а затим током конзерваторско-рестаураторских радова који се изводе континуирано од 1975. године.
Сопоћанско зидно сликарство изузетно је у нашој баштини, а 1978. год. овај споменик је уписан у листу светске уметничке баштине.
