Реконструкција средњовековног града Маглича

Након 10 година, крајем прошле године започета је прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова на средњовековној тврђави Маглич у Ибарској клисури, недалеко од Краљева, у склопу редовног одржавања овог културног добра од изузетног значаја.Од осамдесетих година прошлог века на тврђави нису изведени опсежни конзерваторски радови и она је под утицајем временских фактора, али и земљотреса који је задесио краљевачки крај 2010. године, прилично оштећена. То је и главни разлог што смо започели процес санације најзначајнијег средњовековног утврђења у близини Краљева. Ово је пројекат за чију ће комплетну реализацију бити неопходно неколико година – каже Катарина Грујовић Брковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Краљево.
Радови се у зимском периоду одвијају у складу са временским условима, а велики проблем извођачу радова представљао је непостојање моста који са леве обале води ка тврђави.

Извођач радова је сав материјал и алат пренео преко реке захваљујући члановима овдашњег Кајак клуба Ибар и јединог оближњег домаћинства, који су својим чамцима не само пребацивали греде и остало што је неопходно, већ превозили и раднике. И то показује колико је нови мост на овој локацији више него неопходан – каже директорка Грујовић Брковић.

ИАКО не постоје прецизни подаци, средњовековни Маглич на оштрој окуци Ибра и надморској висини од 150 метара, у народу познат и као Јеринин град, мада га Проклета Јерина (односно Ирина), жена деспота Ђурђа Бранковића није ни градила, саграђен је средином 13. века након пустошења Татара који су протутњали овим подручјем. Претпоставља се да је краљ Урош Први Немањић започео изградњу како би пре свега од нових најезди заштитио оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане. Како се тежиште немањичке државе померало ка југу, према Космету и Македонији, Маглич је као утврђење у срцу државе и далеко од граница губио стратешки положај. Претпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке. После пада српске деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада и он постаје средиште војно-административне организације ове области надомак царског друма Дубровник – Цариград. Готово све до Другог српског устанка Маглич је био важно утврђење, неприступачан због високих литица са три стране и никада војно освојен, али убрзо губи значај.

Приликом обнове било ког средњовековног утврђења треба бити веома обазрив. Можемо обновити само оно за шта имамо сто одсто поуздане податке, зато и не улазимо у реконструкцију нечега за шта нисмо сигурни да је заиста тако изгледало – наглашава директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево.

У току је и процес промене намене земљишта на којем се налази Маглич, својевремено датог на коришћење „Србијашумама“. Када држава као власник буде уступила земљиште краљевачкој локалној самоуправи, то ће решити инфраструктурне, комуналне, али и проблеме редовног чувања и одржавања средњовековне тврђаве.

ЛЕГЕНДА О ПОРЕКЛУ ИМЕНА

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ грађевине унутар Маглича, данас у рушевинама, су палата за саборе и пријеме и Црква Светог Ђорђа наспрам ње. Палата је дугачка 17, а широка 7,4 метара, са подрумом у који се улази степеницама, а од некадашње цркве остао је очуван само јужни зид.

Порекло имена тврђаве није познато, али се претпоставља да има везе са маглом која се често у кишним данима шири долином Ибра. Тако је настала и локална легенда о топоту коња и звецкању витешких оклопа који се, како су некада причали мештани овог краја, чују када се над реком спусти густа магла.

Горан Ћировић- ВН.

Категорије