Кућа у улици Танаска Рајића 10 саграђена је осамдесетих година ХIХ века у еклектичком стилу и представља један од најзначајнијих примера грађанске архитектуре из тог периода у ширем центру града. Доња зона зграде (сутерен) зидана је у складној комбинацији камена и опеке старог формата, са плитким сводовима од опеке. Високо приземље, са пропорционалним, симетричним и складно обликованим фасадама, одликује се декоративним елементима неоренесансног и неокласицистичког стила. Кућа је била у власништву породице свештеника Саватија Божића.

Саватије Божић био је један од истакнутих личности Краљева у 20. веку. Рођен је у селу Врх, засеок Гобели, код Рудна, у некадашњем Студеничком срезу. Школовање је започео у манастиру Студеници, где је научио да чита и пева. Слушајући од калуђера о славној прошлости тада поробљене отаџбине, Саватије узима учешће у ослободилачким ратовима 1875–1877. Након рата по савету митрополита Михаила уписује Богословију. По завршетку школовања, Саватије Божић постављен је за учитеља у варошици Рашки. Међутим, 1884. године рукоположен је за свештеника у чину јереја, а додељена му је рашчанска парохија и ту дужност обављао је десет година. Колико су поверење имали становници Рашке и Студеничког среза у свог пароха, најбоље говори чињеница да је приликом избора за Народну скупштину Краљевине Србије изабран 1893. године за народног посланика за округ Руднички. Народне године, на властиту молбу премештен је у Краљево и постављен за пароха Прве краљевачке парохије. Убрзо је постао члан бројних културних, хуманитарних и националних удружења, а обављао је дужност председника у „Народној одбрани” и „Пољопривредном среском одбору среза жичког”. Залагао се за отварање Гимназије, у којој је предавао веронауку. Био је један од утемељивача природног лечилишта Матарушка Бања. Током Првог светског рата био је интерниран у логор Нежидер у Мађарској.

У послератним годинама активно је радио на обнови Цркве Силаска Светог Духа, обнови наставе у школама и изузетно се ангажовао у раду Црвеног крста. Добитник је бројних признања и награда, а међу њима свакако се истиче Орден белог орла петог степена, добијен од краља Александра Карађорђевића 1924. године. Преминуо је у Краљеву 1960.

Син свештеника Саватија, Добривоје Божић, био је успешан инжењер. Он је први у свету конструисао аутоматску ваздушну кочницу која се примењује у железничком саобраћају и позната је као „Божићева кочница”.