Пећинска црква Стефана Немање

У једној поткапини на источној падини брега Градина, испод окомитих стена на којима стоје бедеми подграђа смештен је Пећински манастир. Захваљујући откривеним записима на стени, као и сећањима једног дубровачког трговца забележеним крајем XVII века дошло се до сазнања да се на овом мјесту налазио Пећински манастир посвећен арханђелу Михаилу.

У остацима Пећинске цркве из 12. века подно старог града Раса написано је чувено Вуканово Јеванђеље, а у њој су Стефана Немању заточила браћа док је био удеони кнез у Топлици. Градитељска активност и све већа популарност Стефана Немање у народу изазвала је подозрење његове браће која су га позвала на саветовање у Рас где бива и заточен. Молећи се топло своме заштитнику Светом Георгију Стефан Немања бива на чудесни начин ослобођен и постаје Велики жупан српских земаља 1166. године.

Манастирска црква веома скромних димензија била је делом подвучена под свод пећине и орјентисана у правцу север-југ. Услед одроњавања стене на којој је била подигнута од цркве је остао очуван само западни зид с једним прислоњеним луком, почетак олтарске апсиде на северној и део зида на јужној страни, где је вероватно био улаз.

На стени изнад тог зида постоје усечени трагови деформисаног полуобличастог свода. На вертикалним површинама стијена са јужне и западне стране запажају се дубоко усечени жлебови који су служили за ослањање једносливне кровне конструкције.

Сама црква била је живописана о чему сведочи мноштво фрагмената фресака. Са спољне стране јужног зида поред неколико малих фрагмената фреско-малтера на грубој површини зидне масе до недавно се уочавао цртеж једног светитеља – ратника, наводи Discover Serbia.

Читав простор поткапине северно од храма био је затворен и преграђен на више просторија. Судећи по траговима греда међуспратних конструкција од којих је једна сачувана у свом некадашњем положају, ова грађевина у пећини поред приземља имала је три спрата.

Осамдесетих година XVII вијека крај рушевина Пећинског манастира прошао је дубровчанин Никола Бошковић, који је у својима сећањима забележио да се на сат и по хода од Сопоћана „види укопана под једним брдом црква Св. Михаила са својим манастирима, скоро потпуно порушена“.

Захваљујемо се Discover Serbia.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Пећинска црква Стефана Немање

Дигитализација у Заводу за Заштиту споменика културе Kраљево

Правилником о ближим условима за дигитализацију културног наслеђа Информациони систем  непокретних културних добара  утврђен је као ИС  који у дигитализацији непокретног културног  наслеђа користе заводи за заштиту споменика културе. ИС предвиђен је за чување дигитализованих података о НКД. ИС је као пројекат осмишљен од стране Републичког Завода за заштиту споменика културе. Дигитализација се у нашем Заводу спроводи ради трајног чувања података о културном наслеђу  на географској територији коју покрива. Овиме се обезбеђује не само трајно чување датих информација о непокретним културним добрима него се на овај начин кроз Информациони систем (ИС) обезбеђује већа видљивост културног наслеђа. Да би информације о одређеном непокретном културном добру биле доступне свим стручњацима у сваком тренутку довољно је само имати приступ интернету и рачунару. ИС НКД је веб апликација који није потребно инсталрати на сваки раћунар. ИС и шратећи подаци налазе се на једном серверу и приступа им се путем интернета са било којег места у свету. Сем нашег Завода који уноси и дигитализује податке  НКД-а са простора који покрива ( 25 општина), и остали регионални заводи у Републици Србији су у обавези да исто допуњују ИС. Два су основна дела ИС један који је предвиђен за запослене у служби заштите и дигитализације док је други део предвиђен за ширу јавност.

Осим тога, наш Завод презентује јавности непокретна културна добра путем своје званичне интернет странице, друштвених мрежа, првенствено FACEBOOK странице и You Tub-e kanala.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Дигитализација у Заводу за Заштиту споменика културе Kраљево

Срећни празници

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Срећни празници

Епископ милешевски разговарао са директорком Завода

Његово преосвештенство епископ милешевски господин  Атанасије примио је у епархијском двору у Пријепољу Директорку Завода за заштиту споменика културе из Краљева мр Катарину Грујовић Брковић.

Циљ њене посете је било враћање књиге Минеј за месец март из 1869. године која је пре неколико година заједно са иконама из манастира Успења Пресвете Богородице у Бистрици однета у Завод у Краљеву на стручну анализу и процену вредности као културног добра важног за Републику Србију.

Гђа Катарина је Епископу пренела све детаље посла који су стручне службе Завода урадиле. Изразила је своје дивљење вредним књигама и иконама које поседује Епархија али и задовољство због изузетне и плодне досадашње сарадње Завода са Епархијом, дајући уједно и неопходне смернице за будуће заједничко деловање двеју институција.

Преосвећени Епископ Атанасије се захвалио гђи директорки на њиховом труду и професионалности у раду, уз напомену да ће сарадња Епархије милешевске и Завода за заштиту споменика културе бити настављена и у будућности а све у циљу заштите културног добра на простору Епархије милешевске.

На крају састанка саговорници су разменили пригодне дарове.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Епископ милешевски разговарао са директорком Завода

Радови на НКД Аџића кући у Краљеву

Аџића кућа спада у најстарије стамбене зграде у Краљеву. Грађена је на равном терену са укопаним подрумом испод једног дела куће. Темељи су ниски, од камена, а зидови бондручни, са испуном од ћерпича. Кров је четвороводни, са дубоким стрехама, покривен ћерамидом. У кућу се улази преко отвореног дрвеног доксата.

Град Краљево је обезбедио новчана средства за извођење реконсруктивних радова на овој кући. Захваљујући тим средствима Завод за заштиту споменика културе Краљево је ирадио пројекат и предрачун за интервентне радове на овом непокретном културном добру. У договору са Републичким заводом за заштиту споменика културе планирају се даљи радови на НКД-у.

https://www.youtube.com/watch?v=JzOugWHTAaw
Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Радови на НКД Аџића кући у Краљеву

Памтимо октобар 1941 октобар 2021, 80 година стравичног злочина против човечности

У ратној стварности, потврдила се много раније изречена злослутна мисао немачког књижевника, Хајнриха Хајнеа: Тамо где се спаљују књиге, слична судбина очекује и људска бића. У зонама ратних дејстава, која су у Другом светском рату захватила подручја много шире од линије војних фронтова, немерљив је број ратом уништених људских судбина. Идеологију нацизма одликовале су искључивост и нетрепељивост, засноване на правним актима попут Расних закона из 1935, испољене у свом најсуровијем облику у виду концентрационих логора – фабрикама смрти и у масовним одмаздама над цивилним становништвом. Погубност такве тоталитарне идеологије је не само у физичкој ликвидацији милиона људи другачије вере, нације, расе већ и у њиховој дехуманизацији. У великим логорима, у транспортима, на стратиштима, људи су претварани у бројеве, без имена и презимена, порекла, породица, приватности…

У циљу гушења устанка и сузбијања Југословенске војске у отаџбини и других антифашистичких снага против окупатора, у Србији се до краја септембра 1941. репресивне мере претварају у одмазду над целокупним становништвом. Наредбе Адолфа Хитлера, Вилхема Листа, војног заповедника југоистока, Франца Бемеа, главнокомандујућег генерала у Србији, упериле су цеви митраљеза у становништво Србије, у драконским размерама 100 живота српских цивила наспрам једног немачког војника, а 50 за рањеног :

„Ваш задатак је да прокрстарите земљом у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво.“

Немачка офанзива се, са мржњом поражене ратујуће стране у Првом светском рату, мимо правила ратовања, спроводила над нејачи, цивилима без оружија, стрељањем готово 3.000 мушкараца, жена и деце у селу Драганац, у Мачви у септембру 1941. А потом и у Шумадији, у октобру. „Застрашујући пример“ Краљева и Крагујевца, на мапи највећих злочина регуларне војске немачког Вермахта, представљају ратне злочине против човечности.

Наредбом немачке команде места Краљево, почев од 5 октобра 1941. за град Краљево уведено је ванредно стање са преким судом. Мали плакат – летак са незапамћеним размерама одмазде о стрељању 100 српских цивила за једног убијеног немачког војника и 50 за рањеног, најавио је највећу трагедију у историји Краљева. Још 4. октобра, у локомотивску халу у кругу Фабрике вагона, простор назван лагером, као таоци су затворени радници и службеници из краљевачке Фабрике авиона, потом железничари, запослени у Железничкој радионици, у Општини, Среском начелству, служби Поште и телеграфа, Окружном и Жичком црквеном Суду, део професора и ђака из средње Ратарске школе и Гимназије. Грађани су рацијом покупљени на улицама, као и земљорадници из околних села. Затворено је више од 2.000 талаца различитог порекла, образовања и годишта. Стрељање је почело у зору 15. октобра, извођењем талаца у групама од по стотину на стратште. Поруке послате породицама и казивања ретких преживелих који су успели да се извуку испод лешева, међу којима и Марка Сломовића, потресна су сведочанства о последњим данима живота стрељаних:

„Врата од хале се затворише и ми осташмо напољу. Било нас је око стотину. Показаше нам гомилу алата и наредише да свако узме ашов, пијук или лопату. Тада нас постројише по тројицу и под стражом поведоше уз пругу према Ложиони. Зауставили су нас на великој ледини у кругу Жељезничке радионице… Приметио сам испред нас неколико митраљезких гнезда… Све наде и живот су пале у воду…“

Последњи таоци стрељани су 20. октобра. После извршеног стрељања, немачки официри су хицима из пиштоља убијали жртве које су показивале и најмањи знак живота. Стрељани су цивили без оружја и војне одговорности, различитог узраста, занимања, порекла, од оних рођених овде, до оних који су спас између два рата пронашли у Краљеву. Претежно Срби из свих предратних бановина, Словенци, Роми, Руси…

Истовремено, немачка казнена експедиција спаљивала је куће и убијала становништво Сирће, Витановца, Рибнице, Жиче… Стрељање у лагеру, на мањим стратиштима и убијања на кућном прагу – немачки ратни злочини – обележили су 1941. годину као најпогубнију у дугој историји краљевачког краја. Размере трагедије не налазе се само у индивидуалним и породичним губицима, већ и у привредним, демографским губицима Краљева. Краљево је у октобру 1941. године изгубило највећи број својих житеља. Циљ историјске науке је да утврди имена сваког од њих, размере злочина, јер спомињање произвољних бројева без навођења имена жртава је њихова тешка увреда. Иза сваког броја, документа, предмета је – један људски лик, једно име, особа која је имала породицу, порекло, занимање…

Иза стрељања његвојих житеља, Краљево је пружало језиву слику. Фрагменти те страшне слике су ратна сирочад, у црно завијене удовице, незавршени послови, необрађене њиве, опустеле фабричке хале, страх и немаштина, црни барјаци на кућама… Међу стрељанима у лагеру било је тек стасалих младића за прве личне карте, али и млађих од 18. година, тада ученика и шегрта. Личне карте, легитимација, радне књижице, индекси, ђачке књижице, писма упучена породици, сачувани у нашим Музејима и Архивима – нама данас говоре суштински исту причу: на стратиштима у Краљеву, Крагујевцу, у великим логорима који су радили као фабрике смрти за све време рата, као што су Стара Чајниче или Јасеновац, страдали су цивили без оружја, обични људи различитог годишта, занимања, порекла…

Документи и фотографије, које нас посећају на имена и ликове страдалих који би данас били наши суграђани, с чијим би се унуцима данас дружили, опомињу нас на зло оружаних сукоба из великих ратова у којима је највећа жртва увек „обичан, мали човек“. То су неми сведоци о свету који је уништен услед идеологије као што су фашизам и нацизам. Они могу бити саздани од нашег сећања, прикупљених фотографија и предмета – трагова о њиховом животу, од молитве на месту њиховог страдања…

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Памтимо октобар 1941 октобар 2021, 80 година стравичног злочина против човечности

Влада утврдила мере заштите, границе и мере заштите заштићене околине зграде Митрополије у Новом Пазару

Влада Србије донела је одлуку о утврђивању мера заштите, границе и мере заштите заштићене околине и споменика културе зграде Митрополије у Новом Пазару. Овај објекат представља репрезентативни пример градске архитектуре карактеристичне за период од краја 18. и почетка 19. века. Једна је од ретко сачуваних градских кућа из тог периода. Зграда Митрополије спада у најстарије примерке народног градитељства у Новом Пазару, али и у Србији. Својим изгледом сведочи о потребама, схватањима и навикама великодостојника СПЦ у 19. веку. Поред својих архитектонских вредности, значајна и као сведочанство друштвеног и политичког живота у Новом Пазару, положају СПЦ и српског становништва у овим крајевима пре ослобађања од турске власти. Функције које је добијала сведоче и о развоју школства у овом граду на југузападу Србије.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Влада утврдила мере заштите, границе и мере заштите заштићене околине зграде Митрополије у Новом Пазару

Похвале Заводу

Поводом Дана општине Ариље, Скупштина општине је донела одлуку о додели Похвале Заводу за заштиту споменика културе Краљево за вишегодишњу успешну сарадњу у заштити културног наслеђа. Похвала је уручена на свечаној седници Скупштине општине, одржаној у петак 28. маја 2021. године, на празник Светог Ахилија, заштитника града.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Похвале Заводу

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „ПАРК ПРИРОДЕ ГОЛИЈА“

Поводом две деценије од проглашења Парка природе „Голија“ и добијања статуса Резервата биосфере „Голија-Студеница“, Јавно предузеће „Србијашуме“ штампало је пригодну монографију.

У присуству челника локалне самоуправе и гостију, промоција овог издања под називом „Резерват биосфере Голија–Студеница – Парк природе „Голија” у Свечаној сали Градске управе у Краљеву одржана је симболично на Европски Дан натуре 2000, а у оквиру Недеље заштите биодиверзитета. 

Двојезична монографија – на српском и енглеском језику, чији је издавач ЈП „Србијашуме“, урађена је заједно са Еко центром из Београда, уз ангажовање 20 стручњака различитих специјалности. У њој су наведени најважнији подаци о парку природе, пописи најзначајнијих природних и културних вредности, приказан је концепт резервата биосфере код нас и у свету. Ту су текстови људи који са и од Голије живе и који познају њене тајне, легенде, приче, гастрономију и становништво, а аутори су се трудили да објективне чињенице украсе и личним доживљајима и утисцима.

– Монографија би требало да буде инспирација и водич за све оне који желе да се упусте и уживају у чарима Голије – поручио је Дејан Загорац, један од уредника монографије.

Наредна промоција требало би да буде одржана 6. јуна у Рашки и дан касније у Ивањици на Светски Дан заштите животне средине. Потом је планирана промоција у Београду, као и у Паризу од стране Сталне делегације Републике Србије при УНЕСКУ. 

Извор : INFO KV PRESS

https://www.youtube.com/watch?v=j6Z6aJ7Xh64&t=45s
Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „ПАРК ПРИРОДЕ ГОЛИЈА“