Колектив Завода за заштиту споменика културе Краљево жели вам срећне Васкршње празнике.
Срећни празници
Јубилеј 140. година од имена града – Краљево
Град Краљево 140. година поносно носи своје краљевско име – од 19. априла 1882. године, када је краљ Милан Обреновић удовољио жељи и молби житеља вароши Карановац да се њихово место назове Краљево. То је град где се спајају Ибар и Морава, где су се укрштали царски друмови, место које представља природну капију Долине векова, вароши на коју с вечери падају сенке купола и звоника Жиче, мајке српских манастира, колевке наше писмености и државности.
Фото : фб „Непознато Краљево“
Указом краља Милана Обреновића од 19. априла 1882. године Карановац је променио име у Краљево, у част проглашења Србије за краљевину и долазак првог краља након пропасти српске средњовековне државе у наш град.
„Српске новине“ пре 140 година
У Краљеву представљен пројекат „CREATIVE TWINNING“
Свечани пријем код директорке
Поводом међународног дана жена 8 марта, Директорка Завода за заштиту споменика културе мр Катарина Грујовић Брковић уприличила је свечани пријем запослених радница, пожелевши им на овај начин срећан празник.
Овој честици се придружују и мушки чланови колектива.
Пећинска црква Стефана Немање
У једној поткапини на источној падини брега Градина, испод окомитих стена на којима стоје бедеми подграђа смештен је Пећински манастир. Захваљујући откривеним записима на стени, као и сећањима једног дубровачког трговца забележеним крајем XVII века дошло се до сазнања да се на овом мјесту налазио Пећински манастир посвећен арханђелу Михаилу.
У остацима Пећинске цркве из 12. века подно старог града Раса написано је чувено Вуканово Јеванђеље, а у њој су Стефана Немању заточила браћа док је био удеони кнез у Топлици. Градитељска активност и све већа популарност Стефана Немање у народу изазвала је подозрење његове браће која су га позвала на саветовање у Рас где бива и заточен. Молећи се топло своме заштитнику Светом Георгију Стефан Немања бива на чудесни начин ослобођен и постаје Велики жупан српских земаља 1166. године.
Манастирска црква веома скромних димензија била је делом подвучена под свод пећине и орјентисана у правцу север-југ. Услед одроњавања стене на којој је била подигнута од цркве је остао очуван само западни зид с једним прислоњеним луком, почетак олтарске апсиде на северној и део зида на јужној страни, где је вероватно био улаз.
На стени изнад тог зида постоје усечени трагови деформисаног полуобличастог свода. На вертикалним површинама стијена са јужне и западне стране запажају се дубоко усечени жлебови који су служили за ослањање једносливне кровне конструкције.
Сама црква била је живописана о чему сведочи мноштво фрагмената фресака. Са спољне стране јужног зида поред неколико малих фрагмената фреско-малтера на грубој површини зидне масе до недавно се уочавао цртеж једног светитеља – ратника, наводи Discover Serbia.
Читав простор поткапине северно од храма био је затворен и преграђен на више просторија. Судећи по траговима греда међуспратних конструкција од којих је једна сачувана у свом некадашњем положају, ова грађевина у пећини поред приземља имала је три спрата.
Осамдесетих година XVII вијека крај рушевина Пећинског манастира прошао је дубровчанин Никола Бошковић, који је у својима сећањима забележио да се на сат и по хода од Сопоћана „види укопана под једним брдом црква Св. Михаила са својим манастирима, скоро потпуно порушена“.
Захваљујемо се Discover Serbia.
Дигитализација у Заводу за Заштиту споменика културе Kраљево
Правилником о ближим условима за дигитализацију културног наслеђа Информациони систем непокретних културних добара утврђен је као ИС који у дигитализацији непокретног културног наслеђа користе заводи за заштиту споменика културе. ИС предвиђен је за чување дигитализованих података о НКД. ИС је као пројекат осмишљен од стране Републичког Завода за заштиту споменика културе. Дигитализација се у нашем Заводу спроводи ради трајног чувања података о културном наслеђу на географској територији коју покрива. Овиме се обезбеђује не само трајно чување датих информација о непокретним културним добрима него се на овај начин кроз Информациони систем (ИС) обезбеђује већа видљивост културног наслеђа. Да би информације о одређеном непокретном културном добру биле доступне свим стручњацима у сваком тренутку довољно је само имати приступ интернету и рачунару. ИС НКД је веб апликација који није потребно инсталрати на сваки раћунар. ИС и шратећи подаци налазе се на једном серверу и приступа им се путем интернета са било којег места у свету. Сем нашег Завода који уноси и дигитализује податке НКД-а са простора који покрива ( 25 општина), и остали регионални заводи у Републици Србији су у обавези да исто допуњују ИС. Два су основна дела ИС један који је предвиђен за запослене у служби заштите и дигитализације док је други део предвиђен за ширу јавност.
Осим тога, наш Завод презентује јавности непокретна културна добра путем своје званичне интернет странице, друштвених мрежа, првенствено FACEBOOK странице и You Tub-e kanala.
Епископ милешевски разговарао са директорком Завода
Његово преосвештенство епископ милешевски господин Атанасије примио је у епархијском двору у Пријепољу Директорку Завода за заштиту споменика културе из Краљева мр Катарину Грујовић Брковић.
Циљ њене посете је било враћање књиге Минеј за месец март из 1869. године која је пре неколико година заједно са иконама из манастира Успења Пресвете Богородице у Бистрици однета у Завод у Краљеву на стручну анализу и процену вредности као културног добра важног за Републику Србију.
Гђа Катарина је Епископу пренела све детаље посла који су стручне службе Завода урадиле. Изразила је своје дивљење вредним књигама и иконама које поседује Епархија али и задовољство због изузетне и плодне досадашње сарадње Завода са Епархијом, дајући уједно и неопходне смернице за будуће заједничко деловање двеју институција.
Преосвећени Епископ Атанасије се захвалио гђи директорки на њиховом труду и професионалности у раду, уз напомену да ће сарадња Епархије милешевске и Завода за заштиту споменика културе бити настављена и у будућности а све у циљу заштите културног добра на простору Епархије милешевске.
На крају састанка саговорници су разменили пригодне дарове.



Радови на НКД Аџића кући у Краљеву
Аџића кућа спада у најстарије стамбене зграде у Краљеву. Грађена је на равном терену са укопаним подрумом испод једног дела куће. Темељи су ниски, од камена, а зидови бондручни, са испуном од ћерпича. Кров је четвороводни, са дубоким стрехама, покривен ћерамидом. У кућу се улази преко отвореног дрвеног доксата.
Град Краљево је обезбедио новчана средства за извођење реконсруктивних радова на овој кући. Захваљујући тим средствима Завод за заштиту споменика културе Краљево је ирадио пројекат и предрачун за интервентне радове на овом непокретном културном добру. У договору са Републичким заводом за заштиту споменика културе планирају се даљи радови на НКД-у.