Радови на НКД Аџића кући у Краљеву

Аџића кућа спада у најстарије стамбене зграде у Краљеву. Грађена је на равном терену са укопаним подрумом испод једног дела куће. Темељи су ниски, од камена, а зидови бондручни, са испуном од ћерпича. Кров је четвороводни, са дубоким стрехама, покривен ћерамидом. У кућу се улази преко отвореног дрвеног доксата.

Град Краљево је обезбедио новчана средства за извођење реконсруктивних радова на овој кући. Захваљујући тим средствима Завод за заштиту споменика културе Краљево је ирадио пројекат и предрачун за интервентне радове на овом непокретном културном добру. У договору са Републичким заводом за заштиту споменика културе планирају се даљи радови на НКД-у.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Радови на НКД Аџића кући у Краљеву

Памтимо октобар 1941 октобар 2021, 80 година стравичног злочина против човечности

У ратној стварности, потврдила се много раније изречена злослутна мисао немачког књижевника, Хајнриха Хајнеа: Тамо где се спаљују књиге, слична судбина очекује и људска бића. У зонама ратних дејстава, која су у Другом светском рату захватила подручја много шире од линије војних фронтова, немерљив је број ратом уништених људских судбина. Идеологију нацизма одликовале су искључивост и нетрепељивост, засноване на правним актима попут Расних закона из 1935, испољене у свом најсуровијем облику у виду концентрационих логора – фабрикама смрти и у масовним одмаздама над цивилним становништвом. Погубност такве тоталитарне идеологије је не само у физичкој ликвидацији милиона људи другачије вере, нације, расе већ и у њиховој дехуманизацији. У великим логорима, у транспортима, на стратиштима, људи су претварани у бројеве, без имена и презимена, порекла, породица, приватности…

У циљу гушења устанка и сузбијања Југословенске војске у отаџбини и других антифашистичких снага против окупатора, у Србији се до краја септембра 1941. репресивне мере претварају у одмазду над целокупним становништвом. Наредбе Адолфа Хитлера, Вилхема Листа, војног заповедника југоистока, Франца Бемеа, главнокомандујућег генерала у Србији, упериле су цеви митраљеза у становништво Србије, у драконским размерама 100 живота српских цивила наспрам једног немачког војника, а 50 за рањеног :

„Ваш задатак је да прокрстарите земљом у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво.“

Немачка офанзива се, са мржњом поражене ратујуће стране у Првом светском рату, мимо правила ратовања, спроводила над нејачи, цивилима без оружија, стрељањем готово 3.000 мушкараца, жена и деце у селу Драганац, у Мачви у септембру 1941. А потом и у Шумадији, у октобру. „Застрашујући пример“ Краљева и Крагујевца, на мапи највећих злочина регуларне војске немачког Вермахта, представљају ратне злочине против човечности.

Наредбом немачке команде места Краљево, почев од 5 октобра 1941. за град Краљево уведено је ванредно стање са преким судом. Мали плакат – летак са незапамћеним размерама одмазде о стрељању 100 српских цивила за једног убијеног немачког војника и 50 за рањеног, најавио је највећу трагедију у историји Краљева. Још 4. октобра, у локомотивску халу у кругу Фабрике вагона, простор назван лагером, као таоци су затворени радници и службеници из краљевачке Фабрике авиона, потом железничари, запослени у Железничкој радионици, у Општини, Среском начелству, служби Поште и телеграфа, Окружном и Жичком црквеном Суду, део професора и ђака из средње Ратарске школе и Гимназије. Грађани су рацијом покупљени на улицама, као и земљорадници из околних села. Затворено је више од 2.000 талаца различитог порекла, образовања и годишта. Стрељање је почело у зору 15. октобра, извођењем талаца у групама од по стотину на стратште. Поруке послате породицама и казивања ретких преживелих који су успели да се извуку испод лешева, међу којима и Марка Сломовића, потресна су сведочанства о последњим данима живота стрељаних:

„Врата од хале се затворише и ми осташмо напољу. Било нас је око стотину. Показаше нам гомилу алата и наредише да свако узме ашов, пијук или лопату. Тада нас постројише по тројицу и под стражом поведоше уз пругу према Ложиони. Зауставили су нас на великој ледини у кругу Жељезничке радионице… Приметио сам испред нас неколико митраљезких гнезда… Све наде и живот су пале у воду…“

Последњи таоци стрељани су 20. октобра. После извршеног стрељања, немачки официри су хицима из пиштоља убијали жртве које су показивале и најмањи знак живота. Стрељани су цивили без оружја и војне одговорности, различитог узраста, занимања, порекла, од оних рођених овде, до оних који су спас између два рата пронашли у Краљеву. Претежно Срби из свих предратних бановина, Словенци, Роми, Руси…

Истовремено, немачка казнена експедиција спаљивала је куће и убијала становништво Сирће, Витановца, Рибнице, Жиче… Стрељање у лагеру, на мањим стратиштима и убијања на кућном прагу – немачки ратни злочини – обележили су 1941. годину као најпогубнију у дугој историји краљевачког краја. Размере трагедије не налазе се само у индивидуалним и породичним губицима, већ и у привредним, демографским губицима Краљева. Краљево је у октобру 1941. године изгубило највећи број својих житеља. Циљ историјске науке је да утврди имена сваког од њих, размере злочина, јер спомињање произвољних бројева без навођења имена жртава је њихова тешка увреда. Иза сваког броја, документа, предмета је – један људски лик, једно име, особа која је имала породицу, порекло, занимање…

Иза стрељања његвојих житеља, Краљево је пружало језиву слику. Фрагменти те страшне слике су ратна сирочад, у црно завијене удовице, незавршени послови, необрађене њиве, опустеле фабричке хале, страх и немаштина, црни барјаци на кућама… Међу стрељанима у лагеру било је тек стасалих младића за прве личне карте, али и млађих од 18. година, тада ученика и шегрта. Личне карте, легитимација, радне књижице, индекси, ђачке књижице, писма упучена породици, сачувани у нашим Музејима и Архивима – нама данас говоре суштински исту причу: на стратиштима у Краљеву, Крагујевцу, у великим логорима који су радили као фабрике смрти за све време рата, као што су Стара Чајниче или Јасеновац, страдали су цивили без оружја, обични људи различитог годишта, занимања, порекла…

Документи и фотографије, које нас посећају на имена и ликове страдалих који би данас били наши суграђани, с чијим би се унуцима данас дружили, опомињу нас на зло оружаних сукоба из великих ратова у којима је највећа жртва увек „обичан, мали човек“. То су неми сведоци о свету који је уништен услед идеологије као што су фашизам и нацизам. Они могу бити саздани од нашег сећања, прикупљених фотографија и предмета – трагова о њиховом животу, од молитве на месту њиховог страдања…

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Памтимо октобар 1941 октобар 2021, 80 година стравичног злочина против човечности

Влада утврдила мере заштите, границе и мере заштите заштићене околине зграде Митрополије у Новом Пазару

Влада Србије донела је одлуку о утврђивању мера заштите, границе и мере заштите заштићене околине и споменика културе зграде Митрополије у Новом Пазару. Овај објекат представља репрезентативни пример градске архитектуре карактеристичне за период од краја 18. и почетка 19. века. Једна је од ретко сачуваних градских кућа из тог периода. Зграда Митрополије спада у најстарије примерке народног градитељства у Новом Пазару, али и у Србији. Својим изгледом сведочи о потребама, схватањима и навикама великодостојника СПЦ у 19. веку. Поред својих архитектонских вредности, значајна и као сведочанство друштвеног и политичког живота у Новом Пазару, положају СПЦ и српског становништва у овим крајевима пре ослобађања од турске власти. Функције које је добијала сведоче и о развоју школства у овом граду на југузападу Србије.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Влада утврдила мере заштите, границе и мере заштите заштићене околине зграде Митрополије у Новом Пазару

Похвале Заводу

Поводом Дана општине Ариље, Скупштина општине је донела одлуку о додели Похвале Заводу за заштиту споменика културе Краљево за вишегодишњу успешну сарадњу у заштити културног наслеђа. Похвала је уручена на свечаној седници Скупштине општине, одржаној у петак 28. маја 2021. године, на празник Светог Ахилија, заштитника града.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Похвале Заводу

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „ПАРК ПРИРОДЕ ГОЛИЈА“

Поводом две деценије од проглашења Парка природе „Голија“ и добијања статуса Резервата биосфере „Голија-Студеница“, Јавно предузеће „Србијашуме“ штампало је пригодну монографију.

У присуству челника локалне самоуправе и гостију, промоција овог издања под називом „Резерват биосфере Голија–Студеница – Парк природе „Голија” у Свечаној сали Градске управе у Краљеву одржана је симболично на Европски Дан натуре 2000, а у оквиру Недеље заштите биодиверзитета. 

Двојезична монографија – на српском и енглеском језику, чији је издавач ЈП „Србијашуме“, урађена је заједно са Еко центром из Београда, уз ангажовање 20 стручњака различитих специјалности. У њој су наведени најважнији подаци о парку природе, пописи најзначајнијих природних и културних вредности, приказан је концепт резервата биосфере код нас и у свету. Ту су текстови људи који са и од Голије живе и који познају њене тајне, легенде, приче, гастрономију и становништво, а аутори су се трудили да објективне чињенице украсе и личним доживљајима и утисцима.

– Монографија би требало да буде инспирација и водич за све оне који желе да се упусте и уживају у чарима Голије – поручио је Дејан Загорац, један од уредника монографије.

Наредна промоција требало би да буде одржана 6. јуна у Рашки и дан касније у Ивањици на Светски Дан заштите животне средине. Потом је планирана промоција у Београду, као и у Паризу од стране Сталне делегације Републике Србије при УНЕСКУ. 

Извор : INFO KV PRESS

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ „ПАРК ПРИРОДЕ ГОЛИЈА“

Реконструкција средњовековног града Маглича

Након 10 година, крајем прошле године започета је прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова на средњовековној тврђави Маглич у Ибарској клисури, недалеко од Краљева, у склопу редовног одржавања овог културног добра од изузетног значаја.Од осамдесетих година прошлог века на тврђави нису изведени опсежни конзерваторски радови и она је под утицајем временских фактора, али и земљотреса који је задесио краљевачки крај 2010. године, прилично оштећена. То је и главни разлог што смо започели процес санације најзначајнијег средњовековног утврђења у близини Краљева. Ово је пројекат за чију ће комплетну реализацију бити неопходно неколико година – каже Катарина Грујовић Брковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Краљево.
Радови се у зимском периоду одвијају у складу са временским условима, а велики проблем извођачу радова представљао је непостојање моста који са леве обале води ка тврђави.

Извођач радова је сав материјал и алат пренео преко реке захваљујући члановима овдашњег Кајак клуба Ибар и јединог оближњег домаћинства, који су својим чамцима не само пребацивали греде и остало што је неопходно, већ превозили и раднике. И то показује колико је нови мост на овој локацији више него неопходан – каже директорка Грујовић Брковић.

ИАКО не постоје прецизни подаци, средњовековни Маглич на оштрој окуци Ибра и надморској висини од 150 метара, у народу познат и као Јеринин град, мада га Проклета Јерина (односно Ирина), жена деспота Ђурђа Бранковића није ни градила, саграђен је средином 13. века након пустошења Татара који су протутњали овим подручјем. Претпоставља се да је краљ Урош Први Немањић започео изградњу како би пре свега од нових најезди заштитио оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане. Како се тежиште немањичке државе померало ка југу, према Космету и Македонији, Маглич је као утврђење у срцу државе и далеко од граница губио стратешки положај. Претпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке. После пада српске деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада и он постаје средиште војно-административне организације ове области надомак царског друма Дубровник – Цариград. Готово све до Другог српског устанка Маглич је био важно утврђење, неприступачан због високих литица са три стране и никада војно освојен, али убрзо губи значај.

Приликом обнове било ког средњовековног утврђења треба бити веома обазрив. Можемо обновити само оно за шта имамо сто одсто поуздане податке, зато и не улазимо у реконструкцију нечега за шта нисмо сигурни да је заиста тако изгледало – наглашава директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево.

У току је и процес промене намене земљишта на којем се налази Маглич, својевремено датог на коришћење „Србијашумама“. Када држава као власник буде уступила земљиште краљевачкој локалној самоуправи, то ће решити инфраструктурне, комуналне, али и проблеме редовног чувања и одржавања средњовековне тврђаве.

ЛЕГЕНДА О ПОРЕКЛУ ИМЕНА

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ грађевине унутар Маглича, данас у рушевинама, су палата за саборе и пријеме и Црква Светог Ђорђа наспрам ње. Палата је дугачка 17, а широка 7,4 метара, са подрумом у који се улази степеницама, а од некадашње цркве остао је очуван само јужни зид.

Порекло имена тврђаве није познато, али се претпоставља да има везе са маглом која се често у кишним данима шири долином Ибра. Тако је настала и локална легенда о топоту коња и звецкању витешких оклопа који се, како су некада причали мештани овог краја, чују када се над реком спусти густа магла.

Горан Ћировић- ВН.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Реконструкција средњовековног града Маглича

Обновљена Алеја крајпуташа у Краљеву

Алеја крајпуташа као спомен обележје формирано је током 1966. и 1967. године у Градском парку у Краљеву. Алеја има дванаест типских примерака ове врсте споменика са подручја Града Краљева, који су пренети из околних села. Намера је била да буду сачувани и лоцирани на истакнутом месту. Споменици су подизани палим српским војницима из отаџбинских ратова у другој половини 19. и првој половини 20. века. Ови споменици се услед немара запуштености и препуштености зубу времена налазили у доста девастираном стању. Почетком 2019. године Завод за заштиту споменика културе Краљево је покренуо пројекат за рестаурацију и заштиту ових споменика крајпуташа.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Обновљена Алеја крајпуташа у Краљеву

Реконструкција цркве брвнаре у Прањанима

Поводом завршетка радова на санацији крова цркве брвнаре у Прањанима је 14.о7.2020. године, одржана конференција за новинаре у црквеној порти. На конференцији је говорио председник општине Горњи Милановац, Дејан Ковачевић и представници Завода за заштиту споменика културе Краљево, мр Катарина Грујовић Брковић в.д. директора и Рајко Чубрић, архитекта.

Пројекат Санација крова цркве брвнаре у Прањанима реализује се средствима Министарства културе и информисања РС и средствима из буџета општине Горњи Милановац. Црква брвнара у Прањанима код Горњег Милановца саграђена је 1827. године, као парохијска црква, али је њен значај опао изградњом нове зидане цркве почетком 20. века. У том периоду је изостало текуће одржавање храма, услед чега је шездесетих година 20. века била готово у потпуности девастирана и склона паду, па су изведени опсежни конзерваторско-рестаураторски радови. Вредност цркве брвнаре у Прањанима, као и других у околним селима (Таково, Љутовница) и њихов значај за очување хришћанске вере у доба владавине Отоманске империје, препознати су још у време оснивања модерне службе заштите, па је храм Преображења Христовог утврђен за непокретно културно добро – споменик културе 1949. Године.

Накнадна валоризација храма довела је до његовог уздизања за још један степен заштите, па је 2000. године црква брвнара утврђена за споменик културе од великог значаја за Републику Србију.Због дотрајалости кровног покривача израђен је пројекат санације и 2019. године добијена су средства од Министарства културе и информисања Републике Србије за његову санацију. Пројектом је извршена санација крова, односно, замена дотрајалог кровног покривача новим, израђеним традиционалним методама цепања храстове грађе и спровођењем хидрофобне заштите кувањем шиндре у мешавини катрана и ланеног уља. Због недостатка средстава за комплетан завршетак радова и вођење неопходног конзерваторског надзора у финансирање пројекта се укључила Општина Горњи Милановац, чији представници су схватили важност пројекта и вредност читавог комплекса у Прањанима. У 2019. години је, на иницијативу локалне заједнице, извршено и пресељење Гавровића чардака, такође непокретног културног добра од великог значаја за Републику Србију, у црквену порту, чиме је комплекс још више добио на значају.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Реконструкција цркве брвнаре у Прањанима

Обавештење

У циљу заштите запослених и спровођења препоручених заштитних мера од заразне болести COVID – 19, странке се упућују да се за подношење захтева и добијање информација обраћају Заводу путем поште или електронским путем на адресу zzzskv@gmail.com. У случају потребе доласка у Завод, странке су у обавези да носе заштитну опрему, што подразумева заштитне маске и рукавице.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Обавештење