Новооткривени драгуљ – представљена конзервирана Вита из Витковачког поља и почетак радова на реконструкцији Завичајног музеја

Највећа до сада откривена статуета винчанске културе Вита, рестаурирана је и представљена у Александровцу. Пронађена је у августу 2019. године на локалитету Витковачко поље.Статуета Вита, висока је 54 центиметара, и стара је, не као што се претпостављало 6.000 година, већ око 7.000 година.Откриће Вите, и делова и остатака праисторијског домаћинства, потврдило је, до тада претпоставку, да се у близини Александровца налази велико насеље и центар винчанске културе. Вита је откривена пола века после ископавања три фигурине жупских венера, које се сматрају случајним налазима.

Статуа са Виткова, бисер винчанске културе, која је, захваљујући умешности и знању наших археолога и конзерватора, у свом пуном сјају и лепоти пред нама, открива нам тајне богатог Жупског краја које је хиљадама година чувало ово поднебље, изјавила је министарка културе и информисања приликом светског представљања фигурине Вита нађене на овом локалитету. Ово непроцењиво културно благо допринеће бољој видљивости и препознавању Александровца као важног археолошког локалитета, као што су то чиниле фигуре пронађене пре пола века као што су Миладија, Ружица, Гроздана и Мадам де Венчац. „Уверена сам да ће не мање интересовање бити показано и за новооткривени драгуљ“, истакла је министарка Гојковић.

Обилазак почетка радова на реконструкцији Завичајног музеја Жупе који је започет захваљујући средствима Министарства културе и информисања.Стицањем статуса установе заштите уметничко-историјских дела, Музеј се на свеобухватан начин брине и ангажује на истраживању богатог културног наслеђа жупског краја, у коме су недавно откривени изузетни археолошки налази.Завичајни музеј Жупа располаже археолошком, етнографском и историјском грађом која броји око 3.000 предмета. Највреднији експонати су пет неолитских статуа које припадају винчанској културној групи са локалитета Витковачко поље, а дела су првих земљорадника са ових простора пре око 6000 година.

Миннистраство културе и информисања
Миннистраство културе и информисања

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Новооткривени драгуљ – представљена конзервирана Вита из Витковачког поља и почетак радова на реконструкцији Завичајног музеја

Реконструкција средњовековног града Маглича

ПОСЛЕ готово четири деценије, крајем прошле године започета је прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова на средњовековној тврђави Маглич у Ибарској клисури, недалеко од Краљева, у склопу редовног одржавања овог културног добра од изузетног значаја.Од осамдесетих година прошлог века на тврђави нису изведени опсежни конзерваторски радови и она је под утицајем временских фактора, али и земљотреса који је задесио краљевачки крај 2010. године, прилично оштећена. То је и главни разлог што смо започели процес санације најзначајнијег средњовековног утврђења у близини Краљева. Ово је пројекат за чију ће комплетну реализацију бити неопходно неколико година – каже Катарина Грујовић Брковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Краљево.
Радови се у зимском периоду одвијају у складу са временским условима, а велики проблем извођачу радова представљао је непостојање моста који са леве обале води ка тврђави.

Извођач радова је сав материјал и алат пренео преко реке захваљујући члановима овдашњег Кајак клуба Ибар и јединог оближњег домаћинства, који су својим чамцима не само пребацивали греде и остало што је неопходно, већ превозили и раднике. И то показује колико је нови мост на овој локацији више него неопходан – каже директорка Грујовић Брковић.

ИАКО не постоје прецизни подаци, средњовековни Маглич на оштрој окуци Ибра и надморској висини од 150 метара, у народу познат и као Јеринин град, мада га Проклета Јерина (односно Ирина), жена деспота Ђурђа Бранковића није ни градила, саграђен је средином 13. века након пустошења Татара који су протутњали овим подручјем. Претпоставља се да је краљ Урош Први Немањић започео изградњу како би пре свега од нових најезди заштитио оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане. Како се тежиште немањичке државе померало ка југу, према Космету и Македонији, Маглич је као утврђење у срцу државе и далеко од граница губио стратешки положај. Претпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке. После пада српске деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада и он постаје средиште војно-административне организације ове области надомак царског друма Дубровник – Цариград. Готово све до Другог српског устанка Маглич је био важно утврђење, неприступачан због високих литица са три стране и никада војно освојен, али убрзо губи значај.

Приликом обнове било ког средњовековног утврђења треба бити веома обазрив. Можемо обновити само оно за шта имамо сто одсто поуздане податке, зато и не улазимо у реконструкцију нечега за шта нисмо сигурни да је заиста тако изгледало – наглашава директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево.

У току је и процес промене намене земљишта на којем се налази Маглич, својевремено датог на коришћење „Србијашумама“. Када држава као власник буде уступила земљиште краљевачкој локалној самоуправи, то ће решити инфраструктурне, комуналне, али и проблеме редовног чувања и одржавања средњовековне тврђаве.

ЛЕГЕНДА О ПОРЕКЛУ ИМЕНА

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ грађевине унутар Маглича, данас у рушевинама, су палата за саборе и пријеме и Црква Светог Ђорђа наспрам ње. Палата је дугачка 17, а широка 7,4 метара, са подрумом у који се улази степеницама, а од некадашње цркве остао је очуван само јужни зид.

Порекло имена тврђаве није познато, али се претпоставља да има везе са маглом која се често у кишним данима шири долином Ибра. Тако је настала и локална легенда о топоту коња и звецкању витешких оклопа који се, како су некада причали мештани овог краја, чују када се над реком спусти густа магла.

Горан Ћировић- ВН.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Реконструкција средњовековног града Маглича

Обновљена Алеја крајпуташа у Краљеву

Алеја крајпуташа као спомен обележје формирано је током 1966. и 1967. године у Градском парку у Краљеву. Алеја има дванаест типских примерака ове врсте споменика са подручја Града Краљева, који су пренети из околних села. Намера је била да буду сачувани и лоцирани на истакнутом месту. Споменици су подизани палим српским војницима из отаџбинских ратова у другој половини 19. и првој половини 20. века. Ови споменици се услед немара запуштености и препуштености зубу времена налазили у доста девастираном стању. Почетком 2019. године Завод за заштиту споменика културе Краљево је покренуо пројекат за рестаурацију и заштиту ових споменика крајпуташа.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Обновљена Алеја крајпуташа у Краљеву

Реконструкција цркве брвнаре у Прањанима

Поводом завршетка радова на санацији крова цркве брвнаре у Прањанима је 14.о7.2020. године, одржана конференција за новинаре у црквеној порти. На конференцији је говорио председник општине Горњи Милановац, Дејан Ковачевић и представници Завода за заштиту споменика културе Краљево, мр Катарина Грујовић Брковић в.д. директора и Рајко Чубрић, архитекта.

Пројекат Санација крова цркве брвнаре у Прањанима реализује се средствима Министарства културе и информисања РС и средствима из буџета општине Горњи Милановац. Црква брвнара у Прањанима код Горњег Милановца саграђена је 1827. године, као парохијска црква, али је њен значај опао изградњом нове зидане цркве почетком 20. века. У том периоду је изостало текуће одржавање храма, услед чега је шездесетих година 20. века била готово у потпуности девастирана и склона паду, па су изведени опсежни конзерваторско-рестаураторски радови. Вредност цркве брвнаре у Прањанима, као и других у околним селима (Таково, Љутовница) и њихов значај за очување хришћанске вере у доба владавине Отоманске империје, препознати су још у време оснивања модерне службе заштите, па је храм Преображења Христовог утврђен за непокретно културно добро – споменик културе 1949. Године.

Накнадна валоризација храма довела је до његовог уздизања за још један степен заштите, па је 2000. године црква брвнара утврђена за споменик културе од великог значаја за Републику Србију.Због дотрајалости кровног покривача израђен је пројекат санације и 2019. године добијена су средства од Министарства културе и информисања Републике Србије за његову санацију. Пројектом је извршена санација крова, односно, замена дотрајалог кровног покривача новим, израђеним традиционалним методама цепања храстове грађе и спровођењем хидрофобне заштите кувањем шиндре у мешавини катрана и ланеног уља. Због недостатка средстава за комплетан завршетак радова и вођење неопходног конзерваторског надзора у финансирање пројекта се укључила Општина Горњи Милановац, чији представници су схватили важност пројекта и вредност читавог комплекса у Прањанима. У 2019. години је, на иницијативу локалне заједнице, извршено и пресељење Гавровића чардака, такође непокретног културног добра од великог значаја за Републику Србију, у црквену порту, чиме је комплекс још више добио на значају.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Реконструкција цркве брвнаре у Прањанима

Обавештење

У циљу заштите запослених и спровођења препоручених заштитних мера од заразне болести COVID – 19, странке се упућују да се за подношење захтева и добијање информација обраћају Заводу путем поште или електронским путем на адресу zzzskv@gmail.com. У случају потребе доласка у Завод, странке су у обавези да носе заштитну опрему, што подразумева заштитне маске и рукавице.

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Обавештење

ОБАВЕШТЕЊЕ

На основу Одлуке Владе Републике Србије о укидању ванредног стања Завод за заштиту споменика културе Краљево обавештава странке и трећа лица да почев од 11. маја 2020. своју делатност обавља у пуном капацитету. У циљу заштите запослених и спровођења препоручених заштитних мера, странке се упућују да се за подношење захтева и добијање информација обраћају Заводу путем поште или електронским путем на адресу zzzskv@gmail.com

као и телефоном на број 036/331-866

у периоду од 08-15 часова

Хвала на разумевању!

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на ОБАВЕШТЕЊЕ

Правилник о организацији рада у Заводу за заштиту споменика културе Краљево током трајања ванредног стања због заразне болести COVID – 19 („Корона вирус“) и поступању запослених и радно ангажованих лица

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Правилник о организацији рада у Заводу за заштиту споменика културе Краљево током трајања ванредног стања због заразне болести COVID – 19 („Корона вирус“) и поступању запослених и радно ангажованих лица

ОБАВЕШТЕЊЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ

На основу Уредбе Владе Републике Србије о увођењу ванредног стања Завод за заштиту споменика кулктуре Краљево обавештава странке и трећа лица да ради спречавања појаве, ширења и сузбијања заразне болести COVID-19 затвара своје просторије до даљњег. Странке се упућују да се за подношење захтева и добијање информација обрате Заводу захтевом путем електронске поште на адресу zzzskv@gmail.com.

Хвала на разумевању!

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на ОБАВЕШТЕЊЕ

Изложба „Жене у умjетности“ у сарајевској Вијећници

У оквиру пројекта „Музејске приче“ који се реализује у оквиру ИПА Програма прекограничне сарадње Србија – Босна и Херцеговина, у петак у Музеју Вијећница у Сарајеву отворена је изложба под називом „Жене у умјетности“.

Пројекат реализују Град Сарајево у партнерству са Историјским музејом БиХ, Центром за културу „Вук Караџић“ из Лознице и  Заводом за заштиту споменика културе из Краљева.

https://www.facebook.com/Muzejske-pri%C4%8De-592037601310473/

https://www.instagram.com/muzejske_price/?hl=sr

У оквиру изложбе презентована су дела савремених слика и фотографија из света жена ауторки мр. Снежане Нешковић Симић, Сњежане Влатковић, мр. Катарине Грујовић Брковић, те легат Надежде Виторовић.

Изложба ће бити постављена до 27. марта 2020. године.

https://www.sarajevo.ba/bs/article/7285/u-okviru-eu-projekta-otvorena-izlozba-zene-u-umjetnosti-u-sarajevskoj-vijecnici?fbclid=IwAR1o0UIfFk3A5LbWEyF8FRf_qlUJRZWlEKnWK8dQ8WVHTa7FlZ7_1BuAuB0

Објављено под НАСЛОВНА | Коментари су искључени на Изложба „Жене у умjетности“ у сарајевској Вијећници